Redigovana arbitražna odluka u predmetu BAC 3/2015

• Version
• Preuzmi 18
• Veličina dokumenta 0.00 KB
• Broj dokumenata 1
• Datum 09/02/2017
• Ažurirano 30/11/2020

Резиме арбитражне одлуке Београдског арбитражног центра у предмету број БАЦ 3/2015

I) Чињенице случаја

Странке су априла 2015. г. закључиле протокол о признању и исплати дуга, којим је утврђен износ дуга туженог према тужиоцу по основу испоручене робе и уговорен начин исплате дуга. Наведеним протоколом, странке су се споразумеле да тужилац туженом отпише део дуга, под условом да тужени врши уредно плаћање остатка дуга у 12 (дванаест) месечних рата. Будући да тужени никада није почео с отплатом месечних рата на договорени начин, тужилац је једнострано раскинуо протокол, а потом се одлучио да покрене арбитражни поступак ради намирења свог потраживања према туженом.

II) Арбитражни споразум

У члану 6, ставу 2 протокола о признању и исплати дуга, закљученог између тужиоца и туженог, садржана је арбитражна клаузула која гласи:

„Сви спорови који настану из овог Протокола или у вези са њим коначно се решавају арбитражом организованом у складу са Правилником Београдског арбитражног центра (Београдска правила). Спор решава један арбитар. Седиште арбитраже је у Београду, Србија. Језик арбитражног поступка је српски језик.“

III) Ток арбитражног поступка

Међу странкама није било спора око надлежности Београдског арбитражног центра (БАЦ). Такође, тужени се није противио тужиочевом предлогу за именовање арбитра појединца, те је предложени арбитар именован и потврђен у складу с Правилником БАЦ-а. Коначно, међу странкама је било неспорно да је за њихов уговорни однос меродавно право Републике Србије.

Међутим, странке се нису сложиле око чињеничног стања и значаја одређених чињеница за њихова међусобна права и обавезе, те је, на њихов захтев, одржана и усмена расправа.

IV) Арбитражна одлука

Арбитражном одлуком од 14. јула 2016. г, арбитар појединац усвојио је захтев тужиоца и обавезао туженог да тужиоцу исплати пун износ главног дуга с припадајућом каматом, те да тужиоцу накнади трошкове арбитражног поступка и трошкове заступања.

У образложењу одлуке арбитар појединац истакао је, између осталог, да нема законског ни чињеничног основа за тврдњу туженог да је закључењем протокола о признању и исплати дуга дошло до новације обавеза насталих из пословних односа тужиоца и туженог, имајући у виду да закључењем протокола није дошло до промене предмета обавезе нити до промене њене каузе.

Такође, арбитар појединац је на основу изведених доказа закључио да тужени никада није почео с плаћањем месечних рата на начин договорен протоколом. Како тужени током поступка није доставио никакав доказ да је обавестио тужиоца о низу непредвиђених околности које помиње у одговору на тужбу, као ни о својој намери да започне с измиривањем дуга, арбитар појединац сматрао је да се вишемесечни рок између опомене коју је тужилац послао туженом и раскида протокола може сматрати разумним роком у смислу одредаба Закона о облигационим односима, те је нашао да је тужилац имао право да раскине протокол и захтева накнаду штете у пуном износу укупног дуга, јер се нису испунили услови за делимични отпис дуга.