• Version
• Preuzmi 1
• Veličina dokumenta 509.70 KB
• Broj dokumenata 1
• Datum 27/11/2024
• Ažurirano 01/12/2024

Редигована арбитражна одлука у предмету БАЦ 12/2022

Rezime arbitražne odluke Beogradskog arbitražnog centra 

u predmetu BAC 12/2022

• Činjenično stanje

Stranke u arbitražnom postupku su maja 2019. godine zaključile Ugovor o poslovnoj saradnji i otkupu udela, koji je izmenjen aneksom u martu 2020. godine. Tuženi se obavezao da će mesečnim uplatama kupiti 51% udela u društvu čiji je osnivač i jedini član tužilac. Dinamika mesečnih rata je utvrđena aneksom ugovora i bilo je predviđeno da se tokom dvanaest meseci izvrši uplata celokupne vrednosti udela. U portfelju društva se nalazio veb-sajt i ugovorom je predviđeno da se na tuženog prenese pravo vođenja poslova veb-sajta. Tuženi je stekao pravo da odmah po zaključenju ugovora odabere i predloži imenovanje direktora, a tužilac obavezu da to imenovanje učini i registruje. Navedeno je i učinjeno, te je time preneto na tuženog upravljanje društvom. U međuvremenu, tuženi prestaje da izvršava svoju obavezu isplate mesečnih rata, te je tužilac pokrenuo arbitražni postupak. 

• Arbitražni sporazum

Ugovor o poslovnoj saradnji i otkupu udela, zaključen između tužioca i tuženog, sadrži sledeću arbitražnu klauzulu:

„Svi sporovi koji nastanu iz ovog Ugovora ili u vezi sa njim konačno se rešavaju arbitražom u skladu sa Pravilnikom Beogradskog arbitražnog centra (Beogradska Pravila). 

Spor rešava Arbitražno veće sastavljeno od tri arbitra. Sedište arbitraže je u Beogradu. Jezik arbitražnog postupka je srpski. Merodavno materijalno pravo je srpsko.“

Aneksom ugovora predviđeno je da sve odredbe ugovora koje nisu izmenjene aneksom ostaju nepromenjene i na snazi, i ovo se odnosilo i na arbitražnu klauzulu.

• Tok arbitražnog postupka

Po uplati registracione takse, tužba je sa prilozima prosleđena tuženom, koji nije odgovorio na tužbu u ostavljenom roku. Predsednica BAC-a je imenovala arbitra pojedinca u skladu sa članom 16 stav 2 Pravilnika BAC-a. Mesec dana nakon isteka roka za odgovor na tužbu, punomoćnik tuženog se legitimisao za zastupanje tuženog u postupku i naveo da su između stranaka u toku pregovori radi mirnog rešenja spora. Tužilac je na to odgovorio da ne pristaje na odlaganje postupka radi pokušaja mirnog rešenja spora. Tuženi naknadno dostavlja podnesak koji naziva „odgovor na tužbu“ kojim osporava tužbeni zahtev u celosti, po osnovu i po visini, bez navođenja razloga. Tokom postupka održana je usmena rasprava, bez saslušanja svedoka. Imajući u vidu da su se na usmenoj raspravi stranke saglasile da nije potrebno vršiti dodatnu razmenu podnesaka, stekli su se uslovi za donošenje arbitražne odluke.

• Arbitražna odluka

Zadatak arbitra pojedinca u ovom postupku je bio da utvrdi da li je tužba dozvoljena, da li je osnovan tužbeni zahtev i visinu kamate na neplaćene novčane obaveze. Što se tiče prvog pitanja, argument tuženog je bio da tužbu treba odbaciti jer ne postoji pravni interes tužioca za podnošenje tužbe zbog mogućnosti da tužilac protiv tuženog pokrene izvršni postupak na osnovu računa kao verodostojnih isprava. Arbitar je konstatovao da su parnični sudovi zauzimali stav da poverilac nema pravni interes da pokrene parnični postupak ukoliko može direktno pokrenuti izvršenje na osnovu verodostojne isprave, kao i da u suprotnom poverilac mora pokazati interes za pokretanje parnice. Arbitar je ukazao da se u arbitražnom postupku ne primenjuju procesna pravila koja uređuju parnični postupak u Republici Srbiji, te da samim tim i stav sudske prakse o postojanju pravnog interesa za pokretanje parničnog postupka umesto postupka izvršenja nije primenjiv u ovoj arbitraži koja se vodi po Beogradskim pravilima. Stoga, arbitar pojedinac nije ni razmatrao da li bi u konkretnom slučaju faktura tužioca koji je strano privredno društvo, uopšte mogla da služi kao verodostojna isprava u smislu Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Bez obzira na iskazani stav, arbitar je naglasio da smatra da je tuženi obrazložio svoj interes za pokretanje arbitražnog postupka. 

Arbitar je ustanovio da je tužbeni zahtev osnovan, pogotovo imajući u vidu da osim generalnog osporavanja tužbenog zahteva po osnovu i visini, tuženi nije obrazložio razloge osporavanja, niti je dostavio dokaz da je ispunio svoje obaveze prema ugovoru.

Stranke su u ugovoru odredile kamatu za slučaj zadocnjenja po stopi višoj nego što je bila stopa zatezne kamate u vreme za koji tužilac potražuje kamatu. Arbitar pojedinac je ustanovio da na dospelu novčanu obavezu koja nije plaćena poverilac ima pravo isključivo na zakonsku zateznu kamatu obračunatu na način predviđen Zakonom o zateznoj kamati. Stoga je arbitar smatrao da ovakvo ugovaranje stranaka nije dozvoljeno i da je odredba o kamati u ugovoru ništava. Takođe, arbitar je odlučio da tužilac nema pravo da na obračunati iznos zatezne kamate na iznose glavnog duga koji nisu isplaćeni potražuje zateznu kamatu od dana podnošenja tužbe do dana isplate. U skladu sa tim, tužilac ima pravo na isplatu zakonske zatezne kamate na iznos svake dospele (a neplaćene) mesečne rate od dana dospelosti do dana isplate. Takođe, tužilac ima pravo da na deo glavnog duga koji je plaćen sa zadocnjenjem potražuje iznos zatezne kamate koja je obračunata po stopi zakonske zatezne kamate, za period od dana podnošenja tužbe do dana isplate (procesna kamata).