• Version
• Preuzmi 7
• Veličina dokumenta 73.66 KB
• Broj dokumenata 1
• Datum 22/03/2023
• Ažurirano 25/03/2023

Редигована арбитражна одлука у предмету БАЦ 8/2020

Резиме арбитражне одлуке Београдског арбитражног центра
у предмету БАЦ 8/2020

I) Чињенице случаја
Странке у арбитражном поступку су априла 2020. године закључиле Уговор о регулисању међусобних права и обавеза (Уговор) којим су регулисале права и обавезе настале из пословног односа купопродаје робе у којем је тужилац био продавац, а тужени купац. На основу првобитно закљученог купопродајног уговора тужилац је у више сукцесивних испорука испоручио одговарајућу робу туженом и за то му успоставио одговарајуће рачуне. У Уговору, на основу којег је и настао предметни спор, уговорне стране (странке у овом предмету) констатују да тужилац има доспело потраживање према туженом и припадајућу законску камату за сваки појединачно неплаћени или делимично плаћени рачун, као и трошкове наплате потраживања. Уговором је било предвиђено да ће, уколико тужени изврши обавезе на предвиђени начин и у предвиђено време, тужилац отпустити своје потраживање припадајуће камате на неплаћене или делимично плаћене рачуне. У у супротном, тужилац ће наплатити целокупан износ. Било је предвиђено да ће тужени дати и одговарајуће средство обезбеђења испуњења новчаних обавеза. Како тужени није извршио своје обавезе, тужилац се одлучио да покрене арбитражни поступак ради наплате потраживања.

II) Арбитражни споразум
Уговор о регулисању међусобних права и обавеза, закључен између тужиоца и туженог, садржи следећу арбитражну клаузулу:
„Уговорне странке сагласно утврђују да ће све евентуалне неспоразуме који могу настати у вези са и поводом реализације овог Уговора решавати мирно и договорно. Уколико такво решење није могуће, сви спорови који настану из овог уговора или у вези с њим коначно се решавају арбитражом организованом у складу са Правилником Београдског арбитражног центра (Београдска правила). Спор решава један арбитар. Седиште арбитраже је у Београду, Република Србија. Језик арбитражног поступка је српски језик. Меродавно материјално право је српско право.”

III) Ток арбитражног поступка

По уплати регистрационе таксе, тужба је са прилозима прослеђена туженом, који је одговорио на тужбу у остављеном року. Председница БАЦ-а је именовала арбитра појединца у складу са чланом 16 став 2 Правилника БАЦ-а. Тужени је након достављања Одговора на тужбу и неколико размењених е-маил порука (са захтевима које је тужилац сматрао усмереним ка одуговлачењу арбитражног поступка), престао да учествује у поступку. Арбитар појединац (даље: арбитар) је тежио да у процесним закључцима успостави ток поступка којим би помирио донекле супротстављене ставова странака о даљем току поступка, уз истовремено испуњење дужности арбитра да правично и ефикасно управља поступком, пружајући странкама једнак третман и право да изнесу своје ставове и поднесу одговарајуће доказе. Арбитар је одредио достављање још два додатна поднеска странака, што је у даљем поступку учинио само тужилац, одговоривши на наводе из Одговора на тужбу. Усмена расправа је одржана онлине, путем видео конференције због лоше епидемиолошке ситуације у том периоду, само у присуству тужиоца јер се уредно позвани тужени није одазвао позиву, нити је свој изостанак оправдао. Имајући у виду да није било потребе за завршним поднесцима након усмене расправе, стекли су се услови за доношење арбитражне одлуке.

IV) Арбитражна одлука

Задатак арбитра појединца у овом случају био је да утврди да ли међу странкама постоји ваљан уговор, да ли постоји обавеза туженог према тужиоцу на основу тог уговора и да ли је износ који тужилац потражује у складу са уговором и доказима у списима предмета. Странке су својим поднесцима и доказима учиниле неспорним да су биле у пословном односу и да постоји дуг туженог према тужиоцу услед неплаћених или делимично плаћених фактура за робу коју је тужени примио и трошкова насталих приликом покушаја мирног решавања спора. Учиниле су неспорним постојање Уговора који регулише њихова права и обавезе и којим се тужени обавезује да исплати дуг у шест сукцесивних рата. Арбитар је наведени Уговор квалификовао као вансудско поравнање у смислу члана 1089. Закона о облигационим односима. Такође, неспорно је и да тужени није испунио своје обавезе по Уговору. Тужени је покушао да оспори део износа који тужилац потражује позивом на рекламације на квалитет робе, али о постојању рекламације није приложио ниједан доказ. У сваком случају, предметне рекламације нису ни могле бити предмет разматрања арбитра појединца јер овај спор произлази из вансудског поравнања странака (Уговора о регулисању међусобних права и обавеза) којим су оне међусобно регулисале своја права и обавезе, а не из њиховог купопродајног односа који је претходио закључењу овог Уговора. Стога је на сва три постављена питања арбитар дао потврдан одговор, те је узевши у обзир одредбе Уговора, приложену кореспонденцију странака, релевантне законске одредбе Закона о облигационим односима и Закона о затезној камати, закључио да је тужбени захтев у целости основан и обавезао туженог да плати тужиоцу тражени износ са каматом. Арбитар је одредио да тужени сноси целокупне трошкове поступка, с тим што је смањио износ који је тужилац захтевао за трошкове овереног превода документације. Наиме арбитар је сматрао да се трошак овереног превода исправа у арбитражном поступку (за разлику од парничног) само изузетно може сматрати оправданим и разумним, осим када друга страна оспорава веродостојност превода. Из овог разлога, арбитар је досудио за 1/3 мање трошкове превода.