Редигована арбитражна одлука у предмету број 4/2016

• Version
• Preuzmi 17
• Veličina dokumenta 383 KB
• Broj dokumenata 1
• Datum 25/02/2020
• Ažurirano 30/11/2020

Резиме арбитражне одлуке Београдског арбитражног центра у предмету број БАЦ 4/2016

И)        Чињенично стање

Странке у арбитражном поступку су јуна 2016. године закључиле Уговор о пружању консултантских услуга, којим се тужилац обавезао да туженом пружа консултантске и повезане услуге у вези с евентуалним закључењем уговора о купопродаји удела у једном привредном друштву између туженог и трећег лица. Уговором је био предвиђен хонорар за консултантске услуге тужиоца, одређен по сатници, и то у износу од 250 евра по сату. Такође, уговорено је да ће се наплата за пружене услуге вршити тако што ће тужилац туженом издавати рачуне са спецификацијом извршених услуга у динарској противвредности на дан издавања рачуна, те да ће сви рачуни доспевати на наплату у року од осам дана од пријема.

По извршењу уговорених услуга, тужилац је издао рачун туженом, заједно са спецификацијом услуга које му је пружио, у складу с Уговором. Укупан износ на који је гласио рачун добијен је сабирањем појединачних износа пружених услуга у еврима, те обрачуном укупног износа према продајном курсу тужиочеве пословне банке на дан фактурисања, будући да је такав начин обрачуна износа у динарску противвредност била тужиочева уобичајена пракса. Тужилац је туженом рачун послао поштом и имејлом на адресу коју је тужени користио, а потом је туженом послао још две опомене. Како се тужени није изјашњавао нити је свој дуг измирио, тужилац се одлучио да покрене предметни арбитражни поступак ради остваривања свог потраживања.

ИИ)     Арбитражни споразум

Уговор о пружању консултанстких услуга, закључен између тужиоца и туженог, садржао је следећу арбитражну клаузулу:

„Сви спорови који настану из овог Уговора или у вези са њим коначно се решавају арбитражом организованом у складу с Правилником Београдског арбитражног центра (Београдска правила).

Спорове решава један арбитар. Седиште арбитраже је у Београду. Језик арбитражног поступка је српски. Меродавно материјално право је право Републике Србије.“

ИИИ)  Ток арбитражног поступка

По уплати регистрационе таксе од стране тужиоца, тужба с прилозима достављена је туженом, с позивом да се у остављеном року изјасни на наводе тужбе, што тужени није урадио, те је Председница БАЦ-а именовала арбитра појединца у складу с чланом 16, ставом 2 Правнилника БАЦ-а. Арбитар појединац позвао је тужиоца да допуни наводе из тужбе, те заказао рочиште за усмену расправу. Иако је тужени примио закључак арбитра, није приступио усменој расправи, која је одржана у његовом одсуству. Како се тужени ни у даљем току поступка није изјаснио по питању навода из тужбе, арбитар појединац донео је одлуку на основу навода из тужбе, изведених доказа као и резултата расправљања на рочишту за усмену расправу, ценећи доказну снагу изведених доказа по слободној оцени, у складу с чланом 27, ставом 2 Правилника БАЦ-а.

ИВ)     Арбитражна одлука

Арбитражном одлуком од 19. јуна 2017. године, арбитар појединац делимично је усвојио тужбени захтев тужиоца, те обавезао туженог да тужиоцу накнади трошкове арбитражног поступка.

У образложењу одлуке, арбитар појединац истакао је да тужилац нема право на динарску противвредност свог потраживања према продајном курсу своје пословне банке, иако је то његова уобичајена пракса, већ по средњем курсу Народне банке Србије на дан издавања рачуна. Арбитар појединац установио је да поводом референтног курса у Уговору о пружању консултанстких услуга није постојала сагласност воља уговорних страна, јер је у Уговору било наведено само да ће се плаћање вршити у динарској противвредности, те је, по мишљењу арбитра појединца, посреди питање тумачења нејасне одредбе уговора, односно ствар оцене шта је заиста била намера уговорних страна, у складу с чланом 99, ставом 2 Закона о облигационим односима.

Такође, утврдивши да је садржај Уговора био унапред припремљен и предложен од стране тужиоца, арбитар појединац је установио да га правило цонтра проферентем из члана 100 Закона о облигационим односима овлашћује да нејасну одредбу тумачи у корист туженог, те је закључио да се мора применити обрачун награде у еврима у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије као повољнији за туженог од обрачуна према продајном курсу пословне банке тужиоца.

Коначно, арбитар појединац истакао је у образложењу одлуке да је туженом у потпуности било обезбеђено право на саслушање у овом поступку, тј. могућност да у њему учествује, и то на правичан начин. Наиме, арбитар је напоменуо да пасивност туженог у току поступка свакако не значи да тужени аутоматски признаје тужбени захтев, или само наводе тужиоца, али да се у том случају поступак свеједно наставља, што је предвиђено чланом 12, ставом 7 Правилника БАЦ-а, јер одбијање пријема тужбе и/или закључака од стране туженог има значај фикције да је тужба, односно закључак достављен, у складу с чланом 6, ставом 6 Правилника БАЦ-а. Само по себи, неоспоравање неке тврдње противника не значи да постоји фингирано признање тврдње, као што је то случај са парничним поступком, али неизјашњавање, односно неоспоравање спада у резултат расправљања, и у зависности од контекста може бити довољан разлог да се тврдња противника оцени као истинита.